Evropska Unija je najavila Digital Services Act (DSA) i Digital Markets Act (DMA) kao do sada najsveobuhvatniju regulativu internet sfere i praktično svega što u njoj postoji: sadržaja, informacija, proizvoda i usluga.
Prvi od dva zakona, DSA, čiji je rok za primenu februar 2024. ima za cilj bezbednost korisnika, punu transparentnost platformi, uklanjanje nelegalnih sadržaja, roba i usluga, kao i borbu protiv dezinformacija. Prvi put se postavljaju jedinstveni mehanizmi za prijavljivanje i rapidno uklanjanje nelegalnog sadržaja, ali uz zaštitu osnovnog prava na slobodnu reč. Platforme će morati da pruže mogućnost žalbe korisnika na obrisani sadržaj ili suspenziju naloga uz sudsku nadležnost kao drugi korak. Algoritmi koji preporučuju sadržaj biće detaljno objašnjeni korisnicima, koji će iz njih moći da se “ispišu” i prate svoj fid hronološki, a ne po afinitetima. Izlazak iz algoritma neće značiti kraj profilisanja niti profilnog oglašavanja, ali će iz njega biti izostavljeni osetljivi lični podaci, poput etničke ili seksualne pripadnosti. Posebne odredbe zabranjuju oglašavanje targetirano prema maloletnicima, kao i “dark pattern” prakse, koje kroz tekst, dizajn i UX “meko” navode korisnika na svoje proizvode i usluge.
Platforme de facto postaju zakonski odgovorne za sve što bude plasirano na njima, čak i ako su samo posrednici u tom lancu. Nije tajna da je jedan od glavnih povoda za ovaj zakon informaciona ravan rata u Ukrajini, koja se vodi u medijima i na društvenim mrežama. Ostaje još nejasno kako će se utvrđivati verodostojnost informacija, slika i videa. Hoće li fact-checkere platforme Meta, za koje se ispostavilo da su u mnogim slučajevima bile politički obojeni, i samoregulaciju koju nudi X putem konteksta koji dodaju korisnici, sada zameniti agencije EU koje se osnivaju – praktično državni cenzori – ostaje da se vidi.
Na posebnom udaru ove regulative biće najveće online platforme i pretraživači, koji će morati da podnose šestomesečne izveštaje o poštovanju zakona. Ostali će podnositi izveštaje jednom godišnje, ali se više nikome neće prepustiti samoregulacija, već će provere obavljati eksterni revizori.
Odmah zatim, početkom marta, stupiće na snagu i DMA, koji treba da ograniči dominantan tržišni položaj velikih platformi i učini internet konkurentnijim i pristupačnijim srednjim i malim igračima, a potrošačima da pruži više izbora. Velike platforme više neće moći da favorizuju vlastite proizvode i usluge u pretragama; praćenje korisnika biće moguće samo uz eksplicitan pristanak, a izlazak iz ove opcije će biti jednostavan kao i pristanak; korisnici će čak moći da obrišu aplikacije instalirane uz uređaj ili operativni sistem. DMA će obuhvatiti sve društvene mreže, pretraživače, e-commerce platforme i servise za poruke i video sadržaje.
Ovaj zakon je reakcija na širenje tvrdog i mekog monopola internet giganata, većinski poreklom iz SAD, kroz koje smo svi pomalo postali Amerikanci u smislu ograničenih potrošačkih prava, što je evropljanima neprihvatljivo.
Oba zakona su obimna i zahtevaju mesece pažljive pripreme i primene. Slično GDPR-u, posao se tu ne završava već tek počinje: nakon završenih priprema, DSA i DMA postaju kontinuirani proces evaluacije usklađenosti i izveštavanja regulatornim telima, pod stalnom pretnjom kaznenih odredbi.
Već u prvoj polovini 2024. trebalo bi da bude jasno kako će se ove novine odraziti na digitalne inovacije, profilno oglašavanje, analitiku, pa i cene po kojima ćemo u digitalu dolaziti do željenih ciljnih grupa.
