Grafički dizajn evoluira na neočekivane načine, dok veštačka inteligencija daje sve jači vetar u jedra kreativnosti. U svetu digitalnog marketinga ova tehnologija otvara nove mogućnosti, redefiniše standarde i postavlja pitanje: na koje će sve načine AI promeniti budućnost vizuelne komunikacije i gde je moralna granica?
Odrasla sam kao alternativka u malom gradu, a to je izgledalo otprilike ovako – crna garderoba, starke, olovka na očima, MP3 plejer iz kojeg trešte Mejdeni i bilo koji oblik kreativnog alata u ruci. Strast za stvaranjem je uvek bila prisutna (za razliku od resursa) pa su se tako smenjivale faze crtanja, fotografisanja, snimanja itd. Da se razumemo, bilo kakva (polu)profesionalna oprema mi je uvek bila izvan dosega, stoga u ovom konkretnom scenariju pričamo najčešće o polovnim mobilnim telefonima. Improvizacija je bila moj saveznik, a Sony Ericsson T610 moj verni pomoćnik.
Budimo realni, počeci su nam svima klimavi i trebalo je dosta vremena (i ulaganja) da moje veštine dođu do određenog nivoa, ali zahvaljujući svim tim ograničenjima naučila sam važnu lekciju – ograničenja mogu biti podsticaj za inovaciju i prava kreativnost često cveta iz potrebe za snalažljivošću. Danas, kao dizajnerka u agenciji za digitalni marketing koja ima sopstveni fotografski studio, koristim te lekcije kako bih iz svake situacije izvukla maksimum, često kombinujući klasične tehnike sa inovativnim rešenjima.
Kreativni Rekviziti
U profesionalnom kontekstu i dalje cenim jednostavnije pristupe. Iako radim sa vrhunskom opremom, u našem studiju često koristim svakodnevne predmete kao rekvizite. Na primer, stara drvena daska može poslužiti kao pozadina koja daje rustikalni šarm, staklene posude mogu davati zanimljive prelome svetla, dok obični listovi papira, aluminijumske folije i ogledala mogu postati odbijači svetla. Takvi elementi ne samo da omogućavaju prilagođavanje i fleksibilnost, već i dodaju jedinstven karakter vizualima. Ali danas pričamo o jednom suptilnijem dodatku celoj priči, relativno novom adutu u rukavu.
AI kao alat za vizuelnu inovaciju
Jedan od najuzbudljivijih, ali i najkontroverznijih napredaka u dizajnu poslednjih godina je korišćenje veštačke inteligencije (AI). Mnogi strahuju kako bi prekomerna upotreba AI-a mogla potkopati autentičnost i jedinstvenost umetničkog izraza. Naglašavaju da, iako AI može generisati impresivne vizuale i dizajne, često deluje bez dublje namere, emocija i kritičkog promišljanja koje su ključne za stvaranje prave umetnosti. Kao najveći problem se ističe rizik od homogenizacije umetnosti gde AI, oslanjajući se i trenirajući na postojećim uzorcima i podacima, može stvoriti dela koja su više nalik kopijama nego originalima, što pak može dovesti do plagijarizma i nedostatka etičkog priznanja pravih autora (i upitnih marketinških poteza – pročitaj me).
Šta kaže EU?
Evropska unija i mnoge evropske države posvećuju pažnju regulaciji AI tehnologija, a 1. avgusta 2024. godine je na snagu nastupio Evropski akt o veštačkoj inteligenciji (European Artificial Intelligence Act) koji ima za cilj podsticaj odgovornog razvoja i implementacije veštačke inteligencije u EU. Sledeći korak svake države članice EU-a tokom prelaznog razdoblja je prilagođavanje nacionalnih zakona i uspostava nacionalnih tela za nadzor i sprovođenje istih. Ovu zanimljivu temu ćemo svakako detaljnije proći kada za to dođe vreme, odnosno kada novi zakoni budu dostupni.
Do tada se vraćamo na how-to deo ovog članka, a to je jedan (većinom) koristan alat – famozni generative fill u Adobeovom Photoshopu te kako ga iskoristiti kao svoju prednost.
Na stranu urnebesno generisanje ruku i lica, Adobeov AI nam može pomoći kada je reč o stvaranju vizuelnih elemenata koji bi inače zahtevali velike budžete i resurse. Umesto skupog iznajmljivanja fizičke lokacije, u vizual možemo ukomponovati realistične pozadine npr. kafića ili restorana, bokeh efekt ili pak atmosferu dnevnog boravka. Sve je to moguće uz pomoć pametno sročenog prompta, odnosno uputa koje dajemo AI alatima. Jasni i precizni promptovi pomažu AI-u da generiše vizuale ili tekstove koji tačno odražavaju željenu ideju, dok nejasni ili neprecizni promptovi mogu dovesti do rezultata koji te nateraju da glasno trepneš. U suštini, veština pisanja promptova postaje ključna kreativna veština u korišćenju AI tehnologija.
Koraci za korišćenje generative fill-a u Adobe Photoshopu su sledeći:
- Odaberite objekat ili područje na fotografiji pomoću odabranog alata (Quick selection tool, Lasso ili Pen tool itd.). Ako birate objekat, on ne može biti vektorska grafika, već rasterska.
- U pop-up traci će se pojaviti Generative Fill ili ‘peške’ odaberite u izbornoj traci pod Edit > Generative Fill
- U okvir za unos teksta koji se pojavljuje u pop-up prozoru unesite tekstelni uput, odnosno opišite ono što želite da program generiše. Upute možete generisati na više od 100 jezika, no ja se lično držim engleskog. Ako želite da Photoshop ispuni odabrano područje na temelju njegove okoline, ostavite ovo polje prazno.
- Odaberite Generate, a zatim pregledajte sve ponuđene varijacije. U Layer panelu se automatski stvara novi layer s maskiranim područjem. Ako vam se generisani sadržaj ne sviđa, možete doraditi napisani prompt ili izbrisati layer bez uticaja na vašu izvornu sliku. Ponekad male izmene mogu značajno poboljšati sliku, stoga se igrajte i suptilno dorađujte postojeći prompt kako biste videli na što generator najbolje reaguje.
Nakon što AI generiše vizual, koristite alatke poput kistova, clone stamp-a ili alata za blendanje kako biste dodatno doterali rezultate i integrisali ih s ostatkom slike.
Pro tip: U trenutnoj fazi razvoja sve izgleda bolje kada promptu dodaš “out of focus”.
Napredak ili nostalgija?
Ograničenja, koliko god frustrirajuća bila, često su najbolji pokretači kreativnosti. Snalažljivost i inovacija vode do rešenja koja su često neobična, ali upravo zbog toga i nezaboravna. Oni koji odbijaju prihvatiti inovacije rizikuju da zaostanu u tehnološkoj trci, jer tržište rada favorizuje one koji su spremni da se prilagode nepredvidivim okolnostima i novim trendovima. Kao i sa svakom revolucijom, ključ nije u otporu, već u spremnosti da se nauče nove veštine i maksimalno iskoriste prednosti koje one donose – jer ako ne idemo u korak sa tehnologijom, rizikujemo da nas zaobiđe tržište koje ne čeka nikog.
