Komunikacija je najvažniji deo poslovanja. Bez kvalitetne, jasne i prilagođene komunikacije unutar kompanije, strategija će samo ostati puka ideja. Ipak, korespondencija je najveći izazov današnjeg biznisa i pored svog napretka tehnologije koji donosi kraj prošlog i početak ovog veka.
Problem je u tome što je doživljavamo jednostrano. Komuniciramo onako kako i sami razmišljamo, govorimo, razumemo. Takođe, smatramo da je komunikacija jedna i isti princip primenjujemo sa svima. To je neupotrebljivo jer svi imamo različita iskustva, filtere, komunikacije da bismo primenili jedan neurolingvistički model.
Za razmenu informacija, misli i osećanja (što je definicija komunikacije) je potrebno dvoje. Primalac i pošiljalac. Emiter i recipijent. Bez obzira da li gledamo TV pa smo pasivni recipijent ili smo u žustroj svađi sa partnerom.
U razgovoru, mi profesionalni komunikolozi, percipiramo čitav spektar informacija koji nam pomaže da naša komunikacija bude uticajna i da ostvarimo cilj.
Očitavamo ih da bismo se prilagodili, ne manipulisali.
Posmatramo stanje sagovornika, način na koji sedi, drži ruke, u koju stranu gleda, koji mu je ton glasa, ritam izgovora, izraz lica, kako se oseća u tom razgovoru, koje boje odeće je odabrao za sastanak, prostor… To je neverbalna komunikacija. Zatim pratimo reči koje sagovornik bira, koliko često ponavlja određene fraze, da li različiti delovi razgovora imaju istu završnu tezu… To je verbalna komunikacija.
Da se razumemo, ne pišem ovo da nekog plašim pokušavam da dočaram kompleksnost jednog komunikacionog procesa.
Da pređemo na to kako da ,,pobedite“ na sledećem poslovnom razgovoru. Hajde da definišemo pobedu. Podeliću kako je mi definišemo za sastanke u Loftu 19. Kada je posao u pitanju cilj je da uradimo određeni posao na najbolji, najefikasniji način. Možemo da zaključimo da je pobeda jednog poslovnog sastanka ako na kraju istog imamo zajednički cilj, svako zna koji je njegov deo posla i dogovorili smo ono što je najbolje za posao.
(Ako čitate ovo da biste naučili kako da se svađate, da svi prihvate vašu ideju ili pobedite nekoga na sastanku, ovo nije blog za vas.)
Pobeđujete pre svega ako pođete ekologijom misli i ideja. Dalje, ako u razgovor ulazite u dobrom emotivnom, psihičkom i fizičkom stanju.
Još jedna iluzija, kada je komunikacija u pitanju konstantno nam je fokus na tome šta ćemo reći. Razmišljamo o odgovoru već na pola rečenice druge osobe. Ako se prisetimo mog ,,strašnog“ pasusa iznad, nigde nisam spomenula akciju, već posmatranje. To je velika početna prednost. Budite dobar recipijent, dobar slušalac i posmatrač.
U okviru agencije negujemo kulturu da u potpunosti saslušamo sagovornika, aktivno razmišljamo o tome da li smo dobili sve informacije i pokušamo da doživimo njegovu stranu priče. Ovako nećete mikromenadžovati, pokazaćete da ste spremni da saslušate, nećete preskočiti neke izvanredne i nove ideje, a na kraju dana uputićete se u to koliko različitih komunikacija postoji. Ukoliko ste menadžeri, na ovaj način razvijate odgovornost i samostalnost kod kolega, povećavate njihovo angažovanje i osećaj zadovoljstva da su saslušani.
Još jedna važna lekcija pre govora jeste postavljanje pitanja, i na ovu temu održavamo posebne interne radionice. Ako želite konstruktivan i kvalitetan razgovor uvek postavljajte otvorena pitanja. To su pitanja na koja se ne može odgovoriti sa da ili ne. Ujedno, ona unose mnogo više informacija u razgovor i upotpunjuju sliku obogaćujući narativ.
Evo par primera:
❌Jesi pitao nekoga za pomoć? ✅Ko može da nam pomogne?
❌Može za sutra? ✅Kako to možemo najbrže da uradimo?
❌Da li je OK? ✅Šta tačno mislite kada kažete ,,ovo je dobro“? Šta tačno je dobro?
❌Možemo to neki drugi put? ✅Kada možemo da zakažemo sledeći sastanak da detaljnije prođemo tu temu?
❌Možeš li da ostvariš taj ROAS? ✅Na koji način ćemo doći do rezultata?
❌Da li baš mora to? ✅Zbog čega ti je to važno?
Pre leta sam prisustvovala zanimljivoj situaciji na sastanku na kome je Account menadžerka brifirala senior kolege iz performans i video tima. Nakon 45 minuta sastanka je pitala ,,Da li je svima sve jasno?“. Kolege su počele da zatvaraju notese i laptopove klimajući glavom. Onda je koleginica koja je junior i u agenciji je tek par meseci pitala jedno kvalitetno, zdravo i proaktivno pitanje ,,Izvinite koji nam je onda prvi korak?“. Svi su zastali i međusobno se pogledali. Veoma me je zabavio ovaj događaj jer uživam da radim sa mladima koji donose totalno novu energiju i poglede. Ovde je jasno da je njeno otvoreno pitanje daleko korisnije od zatvorenog pitanja njene dosta iskusnije koleginice.
Neka ovo bude prvi korak ka vašoj komunikacionoj pobedi, pobedite sami sebe. Uđite u mir, odlučnost, spremni da saslušate i čujete sagovornike, pa tek onda da pređete u aktivan govor za koji nam je od krucijalan fokus na cilj i metode dolaska do istog.
Hajde da o tome komuniciramo u nekom narednom blogu.
